Dve Srbije

Moguce da je decenija prosla od kada sam pricao sa jednim Rumunom, isao je kuci sa konferencije u Bosni kako je rekao. Secam se, rekao je i da ce Rumunija uci u Evropsku Uniju pre Srbije tj. tadasnje SRJ, SiCG ili vec kako se tada zvala drzava.

Delovao je nestvaran njegov entuzijazam da ce Rumunija, kojoj je Srbija bila ‘Zapad’, uci pre Srbije u Evropsku Uniju za koju se nadmeno verovalo da je ‘bliza’ Evropi od Rumunije i Bugarske ciji su stanovnici u proslosti dolazili u Srbiju trazeci bolji zivot.

Cinilo se nelogicno da se u sirenju Evropske Unije moze napraviti rupa i neke zemlje preskociti u sirenju ka Istoku. U Srpskom govoru postojalo je podrugljivo poredjenje kada neko radi tezak fizicki rad u Srbiji za malo para da radi ‘kao Rumun’.

Vremena se promenila. Rumunija usla u Evropsku Uniju, uspela da ispuni ‘Evropske’ norme koje Srbija nije, dok medijski naslovi nastavljaju da pisu o teznjama ka ’Evropskoj Srbiji’, ‘Srbiji u Evropi’.. Na geografskoj karti Srbija je fizicki deo Evrope.

‘Srbistan’ je rec koju sam cuo da se upotrebljava u sali kada se aludira na udaljavanje Srbije od Zapada, i vracanje proslosti u kojoj je bila Turska provincija izdvojena od Evrope. ‘Srbistan’ danas kao sinonim za samoizolaciju Srbije.

Stignu ohrabrujuce vesti da je Srbima mesto u zajednici Evropskih naroda. Narod koji se nalazi na putu izmedju naroda Evropske Unije, Grka, Austrijanaca i drugih je pozvan da im se prikljuci.

Srbija zivi poslednjih godina od prodaje firmi privatizacijom, stranih kredita od kojih je trenutno najveci vredan 2.9 milijardi eura od Medjunarodnog Monetarnog Fonda. MMF je rekao da se ne povecavaju plate u drzavnom administraciji sa iovako prekomernim brojem radnika koji treba da se smanji.

Srbija ne slusa MMF i hoce dodatnih 120 miliona eura da upotrebi za povecanje plata radnika u administraciji. Misija MMF-a dolazi u Srbistan tj. Srbiju koja zeli da bude kao razvijene Evropske i Svetske zemlje a ponasa se drugacije.

Dnevne novine ‘Blic’ u izdanju za 04. Februar 2010 u tekstu ‘Administraciji za vece plate 120 miliona eura vise’ pisu: “Vlada Srbije vec je prekrsila sporazum potpisan sa MMF potpisan u Novembru jer je za plate zaposlenih u Vladinoj administraciji izdvojila 12 milijardi dinara vise nego sto je dogovoreno, sto je oko 120 miliona eura.

Kako za ‘Blic’ kaze Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu, postoji zabrinutost da Srbija nece ispuniti ni drugi deo sporazuma koji predvidja otpustanje vise od 8.000 cinovnika u javnoj administraciji.”

Teksta dalje pise: “o ovakvom ponasanju vlasti u Beogradu obavesteni su i u Medjunarodnom Monetarnom Fondu, cija bi misija u Beograd trebalo da stigne 8. ili 9. Februara.”

Dobro dosli u Srbistan.

Po politickoj osnovi postavljaju se rukovodioci u ‘drzavnim’ firmama koji su zasticeni na svojim pozicijama bez obzira na rezultate i dobijaju plate koje nisu u saglasnoti sa rezultatima poslovanja. Strani krediti su spas za drzavni budzet.

Dnevne novine ‘Blic’ u danasnjem, 10. Februar 2010, izdanju u tekstu “Prodaju tudje, zaposljavaju svoje” pisu:

“Drzavna agencija za privatizaciju na pocetku ovog posla, 2001. godine, imala je samo 66 radnika, a danas, na kraju privatizacije ima 6 puta vise. Umesto da se sa sve manjim brojem drustvenih firmi za prodaju smanjuje i broj zaposlenih desavalo se obrnuto.

Danas Agencija za privatizaciju ima 375 zaposlenih, a za prodaju je ostalo samo 100 preduzeca ili trecina od pocetnog broja. Mozda bi veliki broj cinovnika mogao da bude opravdan uspehom u jednom od najvaznijih poslova za gradjane u tranziciji, ali da li je uspeh raskidanje 25 odsto zakljucenih ugovora o prodaji. Mozda bi, ipak, objasnjenje ovakvog rasta moglo da se objasni partijskim kadriranjem.”

Tekst se zavrsava izjavom: “..ocigledno je da je broj cinovnika u Agenciji, ma koliko oni bili strucni i uspesni, morao da bude smanjivan kako se privatizacija privodila kraju. E sad, neka citaoci sami izvedu zakljucak – privatizacija je trajala dugo, efekti su diskutabilni, a administracija se stalno gomilala. Neko bi mogao da kaze da smo produzivali privatizaciju da bismo prehranjivali veliki cinovnicki aparat.”

Mozda je slicno sa ‘Srbistanom’, produzivanje izolacije da bi se prehranio veliki ‘aparat’ koga ne bi bilo da smo u zdravoj ekonomiji koja, izmedju ostalog, vodi ka Evropskoj Uniji.

I reci: “Putuj Evropo i posalji nam malo peciva. Nama je dobro, sreca jedna neizreciva. Putuj planeto, ovde se vrag priziva. Nama je lepo, slika jedna neopisiva. Putuj Evropo, nemoj vise cekati na nas. Ne pitaj mnogo, dospeces i ti na rdjav glas. Putuj planeto, super smo se druzili. Nama je lepo, taman koliko smo zasluzili.”

Balasevic je pesmu ‘Krivi smo mi (Putuj Evropo)’ napisao pre dosta godina. Srbija je nedavno dospela na Belu Sengen listu, manji korak je napravljen da se moze putovati Evropom bez viza, umanjen osecaj izolacije. Sledeci veci korak je da se putuje sa Evropom medju zajednicom Evropskih naroda kojoj se iznova tezi.

Secam se jedne zene nedavno, cekala je na autobuskoj stanici, kupila dnevne novine, citala bez emocija na licu, zatim je autobus stigao, zatvorila ih je i otisla.

Dnevne novine pisu mnostvo prica o korupciji, neracionalnom trosenju budzetskih sredstava i stvari koje su postale uobicajena desavanja u Srbiji a verovatno bi sokirale ljude u drzavama Zapadne Evrope.

Ta zena nije citala novine u cudu, neverici, uzdignutih obrva. Ljudi navikli na sve i svasta. Oguglali. Nista novo. Price koje zabavljaju narod i narod ih iz razonode cita.

I izraz kao uzrecica, ‘da li imas nekog’. Kada treba da se ubrza procedura izrade dokumenata, izvoda kod drzavnih organa, da te bolji lekar leci, dobijes negu sa vecom paznjom..

Dvoje ljudi na ulici su pricali o putu koji bi bilo dobro da se asfaltira u jednom delu grada, jedan od to dvoje ljudi je rekao ‘da li imas nekog’ u tom i tom preduzecu da se to odradi.

Dok cekam u redu ispred studentske sluzbe na fakultetu cesto zna da se proture necija dokumenta ko ima nekog u salterskoj sluzbi tako da ne mora da ceka.

Tesko je zaposliti se u ’drzavnu firmu’ bez nekog. Puno ljudi bez posla. Takvo vreme. Trazi se veza, sto jaca veza.

Ljudi izgube osecaj neprijatnosti za izvrdavanje pravila u potrazi za nekim da im odradi posao ‘ispod slame’. Utrkuju se u onome sto vecina radi.

I cuveni pokloni. Pocev od 200 grama kafe, cokolade, pa navise. Malo ko ih krije. Zapakovani pokloni u kesama koji se predaju salterskim radnicima na ocigled svih, tradicionalno cascenje lekara da povede vise paznje o pacijentu.

Korupcija se odomacila u drustvu, pocev od obrazovanja, zdravstva. Vecina je postala imuna na nju. Lepo je onima koji imaju nekog i lose onima koji nemaju nekog, po paroli ‘treba se snaci’.

Danasnje izdanje lista Blic u tekstu ‘Rade isto sto i prethodna vlast’, izmedju ostalog, navodi izjavu kurira koji je ostao bez posla:

‘Od 1982. godine radim kao kurir u mesnoj zajednici, a sada su me otpustili sa još 14 kurira. Ostalo je samo njih cetvoro koji su clanovi (jedne politicke stranke). U isto vreme primili su 20 novih ljudi. Nisam clan nijedne stranke i ocigledno je da se na nama lome kola.’

Mene iznova sokiraju takve price. Mnogi ih primaju bez emocija, uzbudjenja, deo su svakodnevnice, opste-poznate, sve-prisutne korupcije koja zna da nasmeje ljude, bude im saljiva.

I za mito se ne smatraju pokloni, usluga za uslugu, ‘ja cu tebi srediti ovo preko veze, ti meni sredi ovo preko veze’, to se smatra malim znacima paznje, nagrada za dobro delo, deo tradicije darivanja, cascenja..

Kao da zivimo u plemenskoj zajednici gde su zakoni civilizovanog sveta ‘pro forma’, forme radi, teorija koja se rado zaobilazi u praksi.

Prijatelj je slao hrpu CV-a u sve skole po gradu za posao nastavnika/profesora Matematike, kaze da nije bilo koristi.

Na kraju je rekao da gleda da se zaposli u Gradskom Saobracajnom Preduzecu, tu mu radi mama i da vidi preko nje da se zaposli. Bez veze si bezveze.

Pre nekoliko godina u Americi, jedan Amerikanac me je pitao odakle sam, rekao sam mu da sam iz Srbije, i pitao me je da li postoje dve Srbije.

Mislio sam da je zamenio drzavu Srbiju sa imenom grada ili oblasti koje se pojavljuje na nekoliko mesta u svetu kao sto se ista imena gradova i oblasti pojavljuju u nekolika drzava u Americi. Rekao sam mu da postoji samo jedna Srbija.

Ove jeseni spomenuo sam razgovor od pre nekoliko godina sa Amerikancem koji me je pitao da li postoje dve Srbije, sagovornik mi je rekao: ‘Mozda je mislio na Republiku Srpsku’. Verovatno je bio u pravu. Verovatno se pomenutom Amerikancu ucinilo istim ‘Republika Srbija’ i ‘Republika Srpska’.

Izraz ‘dve Srbije’ ostao mi je u secanju. Dve Srbije srecem oko sebe, jedna Srbija koja radi ‘kod privatnika’ i jedna Srbija koja radi ‘u drzavnoj firmi’.

Vecina stanovnika danas u Srbiji rodjena je u Socijalizmu i sistemu koji je upravljao ekonomijom do poslednje decenije proslog veka. Pocetkom ovog veka usledile su, kako su ih nazvali, ‘demokratske promene’ i sto bi trebalo posledicno da proizidje, proces privatizacije, trzisni principi ekonomije, efikasnost privredjivanja..

Skoro decenija ‘tranzicije’ dovela je do paradoksa da odredjene tendencija u ekonomija vuku nazad na Socijalizam iz proslosti, parolu ‘radniku posao (u drzavnoj firmi)’ zarad ocuvanja socijalnom mira i politicke garniture na vlasti.

Od pocetka ‘tranzicije’, u surovoj sadasnjosti privatizacije, doslo je do otpustanja velikog broja radnika sa radnih mesta za kojima nije bilo potrebe u privatizovanim firmama. Nasuprot tome, u drzavnim firmama pocela su da se otvaraju radna mesta za kojima nema potrebe, radnici zaposljavaju na mesta za koja nisu najkvalifikovaniji..

Tokom vremena’drzavne firme’ pocele su da povecavaju plate radnicima i njihova radna mesta su postala dobro placena u poredjenju sa privatnim sektorom, to cine i one firme koje posluju u gubitku a koje se dopunjuju donacijama iz budzeta na drzavnom ili lokalnom nivou, kao sto su javna preduzeca poput gradskog saobracajnog preduzeca drugog najveceg grada u Srbiji..

Primera radi, krajem 2009e godine, u Srbiju je stigao dopis iz Medjunarodnog Monetarnog Fonda da Srbija, izmedju ostalog, treba da ima efikasan javni sektor.

Iznenada je obelodanjen podatak da Srbija ima vise od 20.000 prekobrojnih radnika u drzavnim sluzbama. Preko medija, drzavni zvanicnici su najavili otpustanje 14.000 prekobrojnih radnika zarad pocevacanja efikasnosti u radu, racionalizacije, reorganizacije, modernizacije.. na sta su sindikati radnika koji primaju platu iz ‘budzeta’ zapretili masovnim strajkovima.

Prica o otpustanjima je iznenada prestala. Neproduktivni radnici nastavljaju da primaju platu na prekobrojnim radnim mestima u drzavnim organima i lokalnoj upravi. Svi su ponovo mirni, zadovoljna vlast sa kupljenim socijalnim mirom i zadovoljni prekobrojni radnici za kojima nema potrebe a koji primaju platu. Dopisi iz MMF su dobili ‘status kvo’.

Nekoliko recenica iz lista ‘Borba’, izdanje za 24.09.2009, tekst ‘Svi ministri za otpuštanje, ali mole boga da to bude u drugom resoru’ navodi: ‘Tri puta više cinovnika u Srbiji nego u Evropi.’ ‘U državnoj upravi je 2000. godine bilo zaposleno 8.099 ljudi, a danas je taj broj uvecan tri i po puta.’ ‘Iako znaju da je administracija glomazna, stranke dovode svoje ljude.’

U drzavi sa vecim brojem nezaposlenih i penzionera nego radnika, potrebni su oni koji ce vredno raditi i proizvoditi da se isplate plate hiljadama neproduktivnih radnika. Finansiranje neproduktivnih radnika dolazi i kroz poreze, povecanje cena, strane kredite.. dovodjenja ekonomije u tesku situaciju na stetu svih.

Manje-vise o novcu kao sredstvu za placanje letovanja i sekundarnih zadovoljstava, jedni ce ici na more, drugi nece. Stvari postaju ozbiljnije prirode kada mnoge mlade zene u dobu u kome treba da radjaju decu cekaju da se zaposle u ‘drzavnoj firmi’ da nakon dobijanja stalnog zaposljenja idu na trudnicko bolovanje.

Mnoge zene koje rade ‘kod privatnika’ nemaju luksuz da im bude placeno trudnicko bolovanje, niti imaju sindikat sa mogucnosti strajka i borbe za raznorazna prava kao u drzavnim firmama, primaju manje plate od onih u drzavnim firmama, odlazu vreme kada ce roditi decu ili se odluce da imaju jedno do dva deteta.

Jedan roditeljski par sa troje dece kaze kada pricaju o teskocama pokrivanja potreba i troskova troje dece koja idu u skolu, drugi im odgovore da im ne zavide na broju dece u danasnje vreme. Majka to troje dece bezuspesno traga da se zaposli u drzavnoj firmi dok radi poslove koja moze da nadje u privatnom sektoru, otac radi kod privatnika.

Sve dobija konstekst tragicnog u statistici da je Srbija medju prvih 5 nacija na svetu po starosti stanovnistva. Srbija je takodje pri vrhu lestvice u Evropi po ‘odlivu mozgova u inostranstvo’ koje cine mladi obrazovani gradjani, kvalifikovani radnici..

Ne mogu se svi zaposliti u drzavnim firmama niti mogu svi biti privatnici. Ima onih koji puno rade u ‘drzavnoj firmi’ i onih koji dobro zaradjuju kod ‘privatnika’, moguce da je ponajvise onih kojima je sinonim za posao u drzavnoj firmi ‘hladovina’, rad kog privatnika ‘izrabljivanje’.

Uvek je bilo feudalaca koji su ziveli na racun feuda, aristokrata na racun pucanstva, cini se da je prirodna teznja da jedna grupa ljudi gleda kako sebe da osigura da zivi na racun druge grupe ljudi.

Cilj ovog bloga nije da uzima neciju stranu u Srbiji, politicku opciju ili model ekonomije, vec da kaze za ono sto nije dobro u ekonomiji da nije dobro sa stanovista obicnog gradjanina. Evo sta danasnje izdanje lista Blic u tekstu ‘Ceo javni sektor sad hoce vece plate’ pise da dotice gradjane:

‘Gradani su, medutim, ogorceni zbog povišice date onima koji su medu najplacenijima u zemlji. U medunarodnim finansijskim institucijama kritikuju Vladu koja krši dogovor sa Medunarodnim monetarnim fondom da i ove godine zarade javnog sektora ostaju zamrznute.’

Pominjanih hiljade prekobrojnih radnika u ‘drzavnim firmama’ koji primaju plate vrednosti u milijardama dinara odvele bi veliku privatnu kompaniju u bankrot ali drzava ih ne otpusta, ‘privatnici’ ce otpustiti radnike koji nisu produktivni. To su neke od razlika u radu.
 
Blog ‘Dve Srbije’ ce prati svakodnevnicu u Srbiji vecinom kroz novinske clanke i izvestaje drugih medija.